Mračni turizam predstavlja turističku posetu mestima, koja imaju tragičnu istoriju. To mogu biti lokaliteti koji turiste asociraju na smrt, patnju, genocid, katastrofe, ratove i slične, tragične događaje.
Ponekad se još naziva i turizam žalosti ili turizam crnih tačaka, ali je termin ,,mračni turizam“ za sada najrasporstranjeniji.
Istorija Mračnog turizma
Interesovanje za ovakav vid turizma nije novijeg datuma. Još u jedanaestom veku, organizovane su grupne posete Jerusalimu i mestu na kojem je Isus Hrist razapet. Engleski biznismen i osnivač prve turističke agencije na svetu, Tomas Kuk, takođe je praktikovao mračni turizam u svom poslu. Njegova agencija organizovala je posete velikim bojištima iz Građanskog rata u Americi.
Druga polovina dvadesetog veka donosi procvat kada je reč o mračnom turizmu. Mnogi koncentracioni logori iz Drugog svetskog rata postaju muzeji, otvoreni za posetioce.
Međutim, treba istaći i primer Salema, gradića u SAD-u koji je odavno poznat kao ,,grad veštica“. Verovatno ste čuli da je 1692. godine u ovom gradu spaljeno nekoliko desetina ljudi, pod optužbom da se bave veštičarenjem, što je dovelo do masovne histerije. Osamdesetih godina prošlog veka, stanovnici Salema su se dosetili i organizovali festival ,,Haunted Happenings“, kao i još nekoliko dešavanja koja asociraju na tragične događaje iz 1692. godine. Danas se na ovim manifestacijama zarađuju milioni dolara, a stanovnici Salema su dobili nova radna mesta i pozamašan gradski budžet.
Najpoznatije svetske lokacije
U svetu danas postoji mnogo lokacija poznatih po mračnom turizmu. Ovo su neke od njih:
- Aušvic – koncentracioni logor u južnom delu Poljske. Ovde je preminulo oko 2 500 000 ljudi za samo šest godina, većim delom Jevreji. Pored Aušvica, postoji još mnogo nekadašnjih koncentracionih logora: Dahau, Bergen – Belzen, Mauthauzen – Gusen, itd.
- Černobil – nuklearna elektrana. Zapravo, glavna atrakcija je Pripjat, gradić u Ukrajni koji je 1986. doživeo nuklearnu katastrofu. Zbog visoke radijacije, stanovništvo je u potpunosti iseljeno. Iako je situacija u Černobilu i dalje opasna, pre nekoliko godina počele su da se organizuju turističke ture, za ljude koji žele da posete ovaj lokalitet. Glavne atrakcije su luna park koji nikada nije pušten u pogon jer je napravljen neporedno pre eksplozije, kao i Crvena šuma, čije je drveće poprimilo crvenu boju od radijacije. Slične ture su organizovali i Japanci nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi.
- Alkatraz – nekadašnji zatvor-ostrvo, koje se nalazi u Americi, nadomak San Franciska. Alkatraz je odličan primer mračnog turizma. Da bi efekat na turiste bio jači, u javnost je pušteno nekoliko legendi vezanih za paranormalne aktivnosti na ovom mestu: priče o duhovima, priviđanja, legende o zatvorenicima koji su umrli pod nerazjašnjenim okolnostima… Slična lokacija, samo sa manje urbanih legendi o duhovima, nalazi se u Južnoafričkoj Republici. U pitanju je zatvor Roben iz doba aparthejda, koji se takođe nalazi na ostrvu i čiji je najpoznatiji ,,stanovnik“ bio Nelson Mendela.
- Polja smrti u Kambodži – diktator Pol Pot imao je viziju da od Kambodže napravi zemlju seljaka. Zato je veliki broj ljudi koji su živeli u gradovima prinudno preseljen na selo, kako bi radili poljoprivredne poslove. Tako su nastala ,,polja smrti“, na kojima je zbog prinudnog rada preminulo oko 1 700 000 ljudi, a među njima i deca. Potove žrtve uglavnom su činili obrazovana elita, ljudi sa nežnim rukama i generalno ljudi slabije građe, za koje se jasno videlo da nisu naviknuti na teške fizičke poslove koji su se očekivali od njih. Potova ,,polja smrti“ su danas neka vrsta memorijalnog centra, gde dolaze turisti kako bi odali počast njegovim žrtvama.
- Ground Zero – memorijalni centar na Menhetnu, podignut u znak sećanja na žrtve 11. septembra. Ovo je spomenik novijeg datuma, izgrađen na mestu, gde se nekada nalazio Svetski trgovinski centar, odnosno takozvane ,,kule bliznakinje“. Kule su srušene u terorističkom napadu 2001. godine.
- Pompeja – gradić u južnom delu Italije, koji je nestao pod erupcijom vulkana Vezuv. Grad je slučajno otkriven u osamnaestom veku, danas je poznata turistička atrakcija i dragoceno arheološko nalazište.
Groblja su takođe aktuelna kada je reč o mračnom turizmu. Definitivno najpoznatije jeste groblje Per Lašez u Parizu, gde je sahranjen veliki broj istorijskih ličnosti: Džim Morison, Molijer, Šopen, Edit Pjaf, Isidora Dankan, Žorž Bize, i mnogi drugi.
Uklete kuće su takođe aktuelne, pre svega u Americi, gde je mračni turizam jako dobro uređen.
Lokaliteti mračnog turizma su i mesta na kojima su poginule poznate ličnosti i muzeji sa mračnom tematikom ( poput muzeja Ane Frank ili Kuće terora u Budimpešti ).
Vedrija strana mračnog turizma
Mračni turizam ima i svoju vedriju stranu.
Kada je Rumunija ušla u Evropsku uniju, pojačalo se interesovanje i za njihov turizam. U prvom planu bio je Bran, odnosno Drakulin zamak. Ubrzo se došlo na ideju da se 31. oktobra, kada se proslavlja Noć veštica, u dvorcu Bran organizuju žurke povodom ovog praznika koji je na zapadu izuzetno popularan. Ispostavilo se da će to biti isplativa ideja i danas brojni turisti iz cele Evrope, ali i sveta, dolaze ovde na nezaboravan provod.
Kakav je efekat mračnog turizma na ljude?
Treba pomenuti da mračni turizam nije za svakog. Mesta na kojima se odigrala tragedija izazivaju jake emocije u posetiocima. Recimo, u nekadašnjim koncentracionim logorima, puštaju se filmovi koji su snimljeni za vreme samog progona u logoru, pa je zabeležen slučaj da ljudi izlaze na sredini filma, imaju mučnine i nesvestice. Tako da dobro razmislite pre nego što odlučite da posetite neku sličnu lokaciju.
Mračni turizam ima i svoje dobre strane. Pre svega jer je informativnog karaktera. Posećivanjem određenih lokaliteta, odajete počast žrtvama i činite da se njihova tragedija ne zaboravi, ali i da se iste stvari spreče u nekoj daljoj budućnosti. Ova praksa je najčešća među Jevrejima, jer skoro svaka jevrejska porodica ima nekog pretka koji je stradao u holokaustu.
Postoje i turisti u kojima mračni turizam izaziva čistu radoznalost. Ljudi su bića koja imaju sklonosti ka morbidnim interesovanjima, što opet nije stvar novijeg datuma, a ujedno mračni turizam u nama izaziva i određenu dozu adrenalina.
Autor teksta: Tamara Mijailović
