Aja Sofija, jedna od najpoznatijih znamenitosti Istanbula, imala je burnu i zanimljivu istoriju. Bila je pravoslavna, pa katolička crkva, zatim džamija i na kraju muzej.
Danas je jedna od glavnih atrakcija, ne samo u Istanbulu, već i u čitavoj Turskoj.
Aja Sofija – istorija
Izgrađena je 537. godine, u vreme kada je Istanbul još uvek nosio naziv Konstantinopolj. Na mestu na kojem je izgrađena, nalazile su se 2 crkve koje je izgradio vizantijski car Teodosije II, koje su kasnije izgorele u požaru.
532. godine car Justinijan naređuje da se na tom mestu izgradi hrišćanska crkva i 5 godina kasnije nastaje Aja Sofija ili Sveta Sofija (reč sofija u prevodu znači mudrost).
U vreme kada je izgrađena, hrišćanstvo je još uvek bilo jedinstvena religija. 1054. godine dolazi do podele hrišćanske crkve na pravoslavnu i katoličku, pa ova crkva postaje pravoslavni hram. Tako će ostati sve do 1204. godine kada Carigrad pada u ruke krstašima i crkva se proglašava katoličkom svetinjom.
Međutim već 1261. godine, obnavlja se vizantijsko carstvo i Aja Sofija, ponovo postaje pravoslavni hram.
Oko 200 godina kasnije, 1453. Carigrad osvajaju Osmanlije. Sultan Mehmed Osvajač, nije ostao ravnodušan izgledom ove građevine, pa odlučuje da Aju Sofiju pretvori u džamiju. Tada je uklonjen srebrni ikonostas, koji je bio dugačak 15m, ikone su prekrečene i zamenjene motivima iz islamske religije, a sklonjena su crkvena zvona i oltar. Preko crkvenih mozaika je postavljen gips. Tada su dodati i minareti, koji stoje i dan danas.
Vremenom, osmanlijsko carstvo počinje da slabi, pa samim tim delimično propada i Aja Sofija. Ipak, Osmalnije su se koliko – toliko trudile da je održavaju. Poznato je da je svake godine bio izdvojen određeni budžet za održavanje ove građevine.
1616. godine preko puta Aje Sofije izgrađena je Plava džamija, danas jedna od najvećih džamija u svetu.
1932. tadašnji turski predsednik Kemal Ataturk, poznatiji kao osnivač moderne Turske, zatvorio je Aja Sofiju, da bi je 4 godine kasnije pretvorio u muzej i ponovo otvorio za javnost. Na ovaj korak se odlučio kako bi smanjio religijske sukobe. To je bio razlog zašto je dozvoljeno i da se, nakon 500 godina, otkriju hrišćanski detalji u ovoj nekadašnjoj crkvi, koji su vekovima bili sakriveni.
Ko je izgradio Aja Sofiju?
Crkvu su osmislili Antemije iz Trala i Isidor Miletski.
Aja Sofija – zanimljivosti
- Aja Sofija nosila je svojevremeno titulu najveće crkve u svetu.
- Godišnje Aja Sofiju poseti nekoliko miliona turista. 2015. je bila najposećenija turistička atrakcija u Turskoj.
- S obziom na naziv, često dolazi do zabune, pa mnogi misle da je crkva posvećena svetoj mučenici Sofiji. Crkva nije povezana sa ovom svetiteljkom, već reč ,,sofija“ u prevodu znači mudrost. Naziv bi u bukvalnom prevodu značio Crkva Svete Mudrosti.
- Nalazi se na UNESCO-voj listi kulturne baštine od 1985.
- Aja Sofija smatra se remek delom vizantijske kulture i na njenoj izgradnji se nije štedelo. Najfiniji mermer za stubove, pristizao je čak iz Južne Afrike. Materijali su dovoženi iz Egipta, Sirije, i raznih drugih delova sveta.
- Nakon što su rešili da crkvu pretvore u džamiju, Turci su mnogo toga uklonili, pa nije sačuvan prvobitan izgled nekadašnje crkve. Međutim, mogu se uočiti detalji nekadašnjih mozaika i arabeski, koji su preživeli ,,pretvaranje“ crkve u džamiju, a kasnije i odoleli zubu vremena. Kada je 1935. Aja Sofija postala muzej, otkriveni su i hrišćanski mozaici, koji su dugo godina bili pregrađeni gipsom. S obzirom da je deo hrišćanskog nasleđa još uvek ,,zatrpan“ i dan danas se radi na restauraciji i pokušaju da se otkriju bogati detalji nekadašnje crkve.
- Prema legendi, jedan od mermernih stubova Aje Sofije ispunjava vaše najdublje želje. Poznat je kao Stub suza. Dovoljno je da ubacite svoj prst u njegovu šupljinu, okrenete ga za 360° i zaželite nešto lepo. Legenda takođe kaže da je jedan svetac preneo svoje isceliteljske moći na ovaj stub.
- Govori se da je Aja Sofija bila inspiracija za mnoge druge građevine, uključujući i njenu ,,komšinicu“, Plavu džamiju, koja je danas jedno od najvećih dela otomanske kulture.
- U dvorištu Aje Sofije su sahranjena i 4 sultana.
- Na izgradnji Aje Sofije učestvovalo je 10.000 radnika, koji su uspeli da je izgrade za samo 5 godina. Ovo bi i dan danas bio podvig za ovoliku građevinu, a kamoli u 6. veku.
- Dok je bila centar vizantijske kulture, Aja Sofija je bila mesto gde su krunisani vizantijski carevi.
- Tokom osmanlijskog osvajanja Carigrada, u crkvu se sklonila nekolicina građana, kako bi potražila sklonište od najezde vojnika. Nažalost, nisu bili pošteđeni, kao ni mnogi drugi građani Carigrada i ubijeni su u samoj crkvi.
- Aja Sofija je stara skoro 1500 godina.
Korisne informacije o Aja Sofiji
Aja Sofija – cena ulaznice
Cena ulaznice za Aja Sofiju je oko 70tl (turskih lira), odnosno oko 11e. Cene se često i menjaju, ali ne i drastično. Karte se mogu kupiti i preko interneta ili na aparatima na mestu.
Ako idete u organizovanu turističku posetu Istanbulu, agencija preko koje putujete će vam verovatno ponuditi paket ulaznica koji košta oko 45e. Paket uključuje ulaznice za Aju Sofiju, Plavu džamiju, Topkapi dvorac i Hipodrom. Ova grupna ulaznica, odnosno Museum Pass se može kupiti i ako samostalno putujete u Istanbul, a prodajna mesta su u ovlašćenim kioscima nadomak poznatih turističkih mesta.
Ukoliko ne dolazite u organizovanoj poseti, predlažemo da uzmete audio vodiča, odnosno slušalice, kako biste saznali detalje vezane za istorijat Aje Sofije. Ova usluga se dodatno plaća.
Na ulasku u muzej će vas sačekati gužva, ali bez brige. Unutrašnjost je prostorna, tako da neće biti tesno. Nemojte da vas gužva uplaši i da propustite posetu ove velelepne građevine.
Za obilazak čitavog muzeja, potrebno je oko sat vremena.
Letnje radno vreme je od 9:00h do 19:00h, dok je zimi muzej otvoren od 09:00h do 17:00h. Da biste ušli u muzej, morate ući bar sat vremena pre zatvaranja.
Nadamo se da smo vas više informisali i zainteresovali da posetite ovu neverovatno znamenitost Istanbula, a i čitave Turske. Jedno je čitati o nekom mestu i informisati se, ali tek kada uživo kročite u ovaj muzej, primetićete čitavu istoriju koja ga prati i shvatiti njegovu vrednost.
Autor teksta: Tamara Mijailović
