Ostali ste bez ideje za putovanje u blizini? Iako vam možda nije bio ni na kraj pameti, Bukurešt je zanimljiv i pristupačan grad. Možda vas u ovom tekstu iznenadimo sa svim onim što možete videti i isprobati u Bukureštu.
Zašto je prestonica zemlje najpoznatijeg vampira na svetu, grofa Drakule privlačna turistima i filmofilima širom sveta.
Osim znamenitostima, bavićemo se naravno i korisnim informacija, zanimljivostima, a za vas smo spremili i par jedinstvenih saveta.
Bukurešt – Drakulina prestonica
Prema čuvenoj rumunskoj legendi, grad je osnovao pastir Bukur na obalama reke Dambovite. Pastirovo ime Bukur na rumunskom znači radost. Navodno je njegovo sviranje na flauti omađijalo narod, a njegovo srdačno vino iz obližnjih vinograda oduševilo je lokalne trgovce, koji su tom mestu dali ime Bukurešt.
Smatra se da su prvi narodi naselili ovaj kraj još 500 godina pre Hrista, a prvi dokumentovani podaci su iz 1459. godine, kada je zabeleženo u potpisanom dokumentu Vlada III (Cepeša – na engleskom Impalera), vladara Vlahije. Vlad III sagradio je tvrđavu Bukurešt, prvo od mnogih utvrđenja – sa ciljem da obuzda Turke koji su pretili opstanku vlaške države.
U centru dela grada nalaze se ostaci Starog kneževskog dvora (Curtea Veche), koji je u XV veku sagradio Vlad Cepeš, takođe poznat kao Vlad Drakula. Prema lokalnim pričama, Vlad je svoje zatvorenike držao u tamnicama koje su se prostirale ispod Kneževskog suda i produžavale pod gradom. Danas je ostalo samo nekoliko zidova, lukova, nadgrobnih spomenika i korintski stub da svedoče.
Jedna od današnjih atrakcija, Muzej Starog dvora, osnovan je 1972. godine, kada su u arheološkim iskopima otkriveni ostaci tvrđave, zajedno sa dačijskom keramikom i rimskim novčićima koji svedoče o najranijim stanovnicima Bukurešta. Ovde je otkriven najstariji dokument koji potvđuje poreklo grada pod imenom Bucuresti (Bukurešt). Izdat je 20. septembra 1459. godine i potpisao ga je lično princ Vlad Cepeš.
Vlad III (Vlad Drakula ili Vlad Cepeš) je zapravo bio inspiracija za modernijeg vampira iz romana “Drakula” 1897.
“Mali Pariz”
1659. godine, Bukurešt postaje prestonica i tu poziciju zadržao je do danas. Godine pod komunizmom, kao i tragični zemljotres koji ga je pogodio 1977. godine, razrušili su i sa sobom odneli veći deo starog dela grada, ali ipak on je uspeo da sačuva makar neka mesta koja svedoče o eleganciji i prefinjenosti starih vremena.
Kao glavni grad Rumunije, danas je zapravo moderna i živahna metropola. Takođe je i najveći grad u državi sa skoro 2 miliona stanovnika. Sa svojim širokim uređenim bulevarima sa drvoredima, veličanstvenim zgradama iz lepih epoha umetnosti, još davne 1900. dobio je nadimak “Mali Pariz”.
Bukurešt se u poslednje vreme dosta promenio, a danas je postao veoma zanimljiv spoj starog i novog koji nema puno veze sa svojom bivšom reputacijom. Pronalazak crkve stare 300 godina u blizini kule od čelika i stakla koja stoji pored zgrade komunističkog stila uobičajena je pojava u Bukureštu. On nudi nekoliko odličnih atrakcija i postigao je sofisticiran, trendi i moderan senzibilitet koji su mnogi očekivali od evropske prestonice.
Bukurešt – vreme
Klima u Bukureštu je umereno- kontinentalna, slična našoj, sa suvim i toplim letima i ponekad izuzetno hladnim zimama. Bukurešt je nalepše posetiti tokom proleća i jeseni, obzirom da se sve više turista odlučuje za vikend u Bukureštu, proleće je idealno.
Bukurešt se nalazi u istočnoevropskoj vremenskoj zoni (UTC + 2, sa DST od UTC + 3 od aprila do oktobra).
Kako do Bukurešta?
Udaljenost između Beograda i Bukurešta je oko 600 km za šta će vam kolima biti potrebno oko 8 sati vožnje. Bukurešt ima i 2 aerodroma sa redovnim međunarodnim linijama.
Aerodrom Henri Coanda (Otopeni), udaljen je oko 18 km od centra grada i infarastrukturno je dobro povezan sa gradom. Postoje direktni letovi ka većini evropskih prestonica i većih gradova. Malo je direktnih letova izvan Evrope, ali možete leteti do Dohe, Dubaija, Istanbula i Tel Aviva gde kasnije možete naći letove ka daljim destinacijama. Letovi za Severnu Ameriku obično uključuju presedanje u Amsterdamu ili Parizu.
Međunarodni aerodrom Aurel Vlaicu nalazi se na samo 5 km od grada, a takođe je povezan taksi vozilima kao i lokalnom autobuskom linijom.
U Bukurešt možete stići i vozom. On je povezan direktnim železničkim linijama sa svim većim evropskim gradovima, poput Beča, Beograda, Sofije, Budimpešte, Moskve i mnogim drugim. Glavna železnička stanica zove se Gara De Nord (Severna stanica).
Autobusi su dobra opcija za dolazak do Bukurešta ako dolazite iz Moldavije, Turske, Grčke i donekle Bugarske, s obzirom na nisku frekvenciju i brzinu vozova između ovih zemalja i Rumunije.
Šta videti u Bukureštu? (znamenitosti)
Bukurešt je grad u kome se jasno vide tragovi prošlih vremena, ali i novijih modernijih pogleda na svet. Ovo je definitivno grad koji ima šta da pruži turistima, iako možda ne deluje uvek kao evropska metropola, on to svakako jeste.
Zgrada Parlamenta
Možda niste znali, ali upravo se u Bukureštu nalazi najveća zgrada Parlamenta posle Pentagona, i jedna od najvećih građevina uopšte. Gradnja ove impozantne građevine započeta je još 1984. godine pod čuvenim ozloglašenim diktatorom Čaušeskim, a zgrada nije u potpunosti završena ni dan, danas. Prostire se na 330.000 kvadratnih metara i broji preko 3000 soba.
Poseta zgradi Parlamenta moguća je samo uz rezervisanje unapred. Dostupno je nekoliko vrsta tura, uključujući „standardni“ obilazak glavnih soba i hodnika i „kompletne“ ture koje kombinuju standardni obilazak sa pogledom na podrum. Standardna tura traje oko 45 minuta; dodajte dodatnih 15 minuta da vidite podrum. Danas je u toj zgradi smešten parlament zemlje i pripadajuće kancelarije – mada je većina toga neiskorišćena.
Jedan od najvećih motiva za nasilno svrgavanje Nikole Čaušeskua sa vlasti bila je upravo ova građevina. Tone mermera, zlata i najkvalitetnije građe korišćeno je davnih 80-ih godina u gradnji velelepnog zdanja za predsednika dok je narod Rumunije gladovao. Čaušesku i njegova supruga Elena igrali su direktnu ulogu u izgradnji. Prvobitno je bilo predviđeno za smeštaj predsedničkih kancelarija i Centralnog komiteta Rumunske komunističke partije, ali nikad nije završeno.
Rumunski Ateneum
Izvrsni Ateneum je veličanstveno zdanje neoklasicizma koje predstavlja srce tradicije klasične muzike u Rumuniji. Scene iz rumunske istorije prikazane su na unutrašnjoj fresci u Velikoj dvorani na prvom spratu. Sama kupola na ovom veličanstvenom zdanju visoka je 41 m. Krajem XIX veka organizovana je akcija „Daj peni za Ateneum“ koja ga je bukvalno spasila od katastrofe nakon što su sredstva za održavanje zgrade nestala.
Danas je dom Filharmonijskog orkestra Žorža Eneskuoa i obično se otvara samo tokom koncerata, ali često možete zaviriti unutra. Ukoliko ne budete u mogućnosti da uživate u nekom od koncerata klasične muzike prilikom posete Bukureštu, svakako obiđite ovu građevinu kako biste uživali u njenoj arhitekturi, ali i u prelepim vrtovima koji je okružuju.
Trijumfalna kapija
Bukureštanski trijumfalni luk sagrađen je od drveta 1878. godine u čast rumunskim vojnicima koji su pobedili u ratu za nezavisnost. Obnovljen je 1922. godine i preuređen 1936.godine sa baznim reljefima isklesanim u granitu donešenom iz Deve (Transilvanija). Luk visine 89 metara, dizajniran je od strane arhitekte Petre Antoneskua. Građen je po uzoru na parisku Trijumfalnu kapiju. Skulpture koje ukrašavaju spomenik stvorili su vodeći rumunski umetnici, Jona Jalea, Konstantin Medrea, Konstantin Baraski itd. Unutrašnje stepenište omogućava posetiocima da se popnu na vrh radi uživanja u panoramskom pogledu na grad.
Ukoliko se nađete u Bukureštu, ovu znamenitost morate da vidite, ona oslikava sve periode kroz koje je zajedno sa gradom prošla. Od 2004. godine proglašena je istorijskim spomenikom.
Stara dvorska crkva
Pored palate Curtea Veche stoji Stara dvorska crkva (Biserica Curtea Veche), koja datira iz 1559. godine i koja se smatra najstarijom crkvom u Bukureštu. Dva veka, crkva je služila kao mesto za krunisanje rumunskih prinčeva. Neke originalne freske iz XVI veka su sačuvane do dana današnjeg.
Bukurešt – parkovi i bašte
Kada se umorite od razgledanja grada i upoznavanja sa zanimljivom istorijom Bukurešta, spas potražite u nekoj od prelepih bašti i parkova smeštenih širom grada. Mi ćemo izdvojiti nekoliko nama najlepših, mada to sigurno ne znači da ostali vrtovi i parkovi nisu jednako veličanstveni.
Cismigiu bašta
Ova prelepa oaza mira nalazi se u centralnom delu Bukurešta i sa svojim drvećem, cvećem, poljanama i jezerima zaista podseća na rajsku baštu.
Bašta je otvorena za javnost 1860. godine. Dizajnirana je još 1845. godine od strane nemačkog pejzažnog arhitekte Karla Majera. Ime, Cismigiu, dolazi od turske reči cismea, što znači “javna česma”. Više od 30.000 stabala i biljaka donešeno je iz rumunskih planina, dok su egzotične biljke uvožene iz botaničkih vrtova u Beču.
Cismigiu je najstariji park u Bukureštu i sjajno mesto za šetnju i uživanje u odmoru od užurbanog grada. Postavljen usred zelenih bujnih travnjaka i vijugavih staza, park u svom sastavu ima i jezero gde možete iznajmiti plovila, posetiti pivnicu, igralište za decu, šahovski prostor za amatere i uživati u opuštanju.
Park Carol I
Park je dizajnirao francuski pejzažni arhitekta Eduardo Redont početkom XX veka. Idealan je za prijatne šetnje stazama okruženim drvećem, dobar pogled na centralni Bukurešt (od spomenika) i obilje mogućnosti za fotografisanje.
Ovaj veliki park jedan je od najlepših u gradu i sadrži masivni spomenik u kome su nekada bili posmrtni ostaci komunističkog vođe Gheorgea Gheorgiu Dej-a, kao i simbol večnog plamena koji označava grob nepoznatog vojnika.
Za vreme letnjih meseci Arenele Romane iz parka pretvara se u scenu za koncerte na otvorenom.
Herastrau park
Herastrau park prostire se na oko 400 hektara, od Trijumfalne kapije do mosta Baneasa. U parku se nalaze brojne atrakcije, uključujući kompleks za iznajmljivanje brodića, teniski tereni i staro sajmište. U letnjem periodu, na obali jezera otvaraju se mnoge terase kafića.
Za još bolji doživljaj celokupnog ambijenta, provozajte se oko jezera na trajektu ili unajmite svoj brod. U parku se nalazi i seoski muzej. Područje oko parka sadrži još veće blago. Ulice između Bulevara Mircea Eliade i Soseaua Kisileff sadrže izuzetno lepe kuće u arhitektonskim stilovima u rasponu od neoklasicističkog stila XIX veka do art stila XX veka i modernih luksuznih vila.
Ovde je nekada živela celokupna bukureštanska elita – i danas se malo šta promenilo.
Bukurešt – šta ne smete propustiti
Osim pomenutih znamenitosti nikako nemojte propustiti da se prošetate najšarmantnijom ulicom u gradu.
Calea Victoriei, najstarija je i ulica koja najvernije oslikava Bukurešt. Dizajnirana davne 1692. godine za spajanje Starog kneževskog dvora i palate Mogosoaia, Calea Victoriei prvobitno je bila popločena hrastovim gredama. Ulica je postala Calea Victoriei 1878. godine, nakon pobede u rumunskom ratu za nezavisnost. Između 2 svetska rata, Calea Victoriei razvila se u jednu od najmodernijih ulica u gradu.
Šetnja ovom ulicom od Piata Victoriei do Piata Natiunilor pomoći će vam da otkrijete neke od najneverovatnijih zgrada u gradu, uključujući palatu Cantacuzino, Trg revolucije, Vojni klub, Palatu Nacionalne štedionice i Nacionalni istorijski muzej.
Ukoliko na svom putovanju u Bukurešt imate malo slobodnog vremena predlažemo da posetite i ostrvo Snegov koje se nalazi nedaleko od grada. Do ostrva je moguće doći jedino brodom. Na ostrvu Snegov, na severnom kraju istoimenog jezera, nalazi se manastir Snegov i navodno poslednje počivalište Vlada III (Cepeša). Mala kamena crkva datira iz XV veka. Grob Vlada III nalazi se sa stražnje strane crkve.
Vampirski princ umro je 1476. godine, boreći se protiv Turaka u blizini Bukurešta. Glava mu je bila po legendi odrubljena i odnešena nazad u Istanbul, gde su njom paradirali noseći je na štapu. Šta se dogodilo sa ostatkom tela, nikada nije potvrđeno. Bez obzira na to da li je ovde zaista sahranjen ili ne, Vlad Cepeš je očigledno imao snažne veze sa Snegovim. Godine 1456. sagradio je utvrđenja oko manastira. Takođe je sagradio most od jezera do kopna, zvonik, novu crkvu, tunel za bekstvo, zatvor i sobu za mučenje. Ostaci zatvora (iza današnje crkve) još uvek se mogu videti.
Ostrvo je mostom povezano sa kopnom. Ovde se takođe može doći brodom iz sela Snegov ili odmarališta uz obalu. Očekujte da platite oko 100 leja za vožnju tamo i nazad.
Bukurešt – saveti za razgledanje
I u Bukureštu, kao i u mnogim evropskim prestonicama možete koristiti čuvene Hop on – Hop off autobuse za razgledanje grada. Ovaj vid transporta uštedeće vam vreme i novac, jer osim prevoza dobijate i uslugu audio vodiča. Sam autobus prolazi pored najznačajnijih znamenitosti i nudi vam relevntnu priču o njima. Radno vreme autobusa je od 10 – 22h, cena karte za jednodnevno razgledanje grada je 8,5 $ za odrasle i 3,5 $ za decu stariju od 7 godina, dok deca mlađa od 7 godina ne plaćaju kartu.
Bukurešt – hrana i piće
U Bukureštu nikako nemojte propustiti da probate palačinke koje su ovde neka vrsta specijaliteta, dobro rumunsko vino sa tradicijom starom preko 2 milenijuma, kao i čuvenu rakiju od šljive koja podseća na našu šljivovicu.
Rumunska kuhinja poprimila je uticaje turske, nemačke, mađarske, ali i srpske kuhinje stoga u Bukureštu probajte musaku, đuveč ili gulaš i sigurno se nećete pokajati. Tradicionalnu rumunsku hranu možete isprobati u restoranu Casa Lancului, La Mama, Jaristea i u mnogim drugim.
Zabava i Noćni život
Ukoliko se zaželite dobrog noćnog provoda posetite klub Pasha gde možete uživati u nastupima najpoznatijih Dj-eva i odličnoj atmosferi.
Za one koji vole drugačiju zabavu savetujemo da posete rumunski cirkus, jedan od najstarijih u Evropi. Izgrađen 1960. godine, ogromni, šatorski krug velikog vrha središnji je deo malog, ali divnog parka. Sa prostorom za više od 3.500 gledalaca, Bukureštanski cirkus i je dalje domaćin odličnih predstava, koje priređuju i lokalne i turnejske kompanije.
Nadamo se da smo uspeli da vam dočaramo makar delić onoga što Bukurešt nudi svojim turistima. Poseta Bukureštu svakako je dobra ideja za ispunjen i zanimljiv vikend. Ako imate malo više vremena uputite se i u druge delove Rumunije koji nude interesantan provod i nezaboravno iskustvo. Srećan put!
Autor: Magdalena Racić
