Ova mala ostrvska zemlja sa najsevernijom prestonicom Evrope još uvek je turistički nedovoljno istražena i kao takva pravi je dragulj za one radoznale avanturističkog duha koji nisu ljubitelji komercijalnih putovanja. Neverovatno ukomponovani vulkani i glečeri, gejziri i vodopadi i plaže sa belim i crnim peskom čine ovdašnje jedinstvene pejzaže nezaboravnim.
Geografski položaj
Island je nordijska zemlja smeštena u severnom delu Atlanskog okeana. Najbliže ostrvo, Grenland, nalazi se na udaljenosti od 290 km, dok je najbliži kontinentalni deo Evrope, Norveška, udaljena 970km. Island zauzima površinu od 103000 km kvadratnih i drugo je po veličini ostrvo u Evropi.
Pored glavnog ostrva, u njegovom sastavu se nalazi i 36 manjih ostrva. Sa populacijom od oko 350000 stanovnika predstavlja najređe naseljenu zemlju Evrope. U najvećem, a ujedno i glavnom gradu Rejkjaviku živi oko dve trećine stanovništva.
Istorija Islanda
Do kraja IX veka Island je predstavljao najveće nenaseljeno ostrvo na svetu, posle čega ga naseljavaju norveški i keltski migranti. Postoji verovanje da su irski monasi ovde živeli i pre njih, ali ne postoje opipljivi arheološki dokazi koji bi ovo potvrdili.
Zanimljivo je da Island ima najstariji parlament na svetu, Alting, koji je osnovan 930. godine. Alting je kontinuirano održavao zasedanja u gradu Tringvelir, sve do 1799. godine, kada je suspendovan. Parlament je ponovo uspostavljen 1844. godine, ali u Rejkjaviku.
Island je 300 godina bio nezavisan, a zatim su njime vladale Norveška i Danska. Tek 1874. godine Island od danske vlade dobija ograničenu autonomnu vlast, a suverenost u unutrašnjim pitanjima dobija 1918. Pitanja spoljnjih odnosa ostala su pod danskom upravom sve do Drugog svetskog rata.
Prvo poznato ime ostrva Snealand, ili Snežna zemlja, potiče iz IX veka kada je izvesni Viking po imenu Nadod ploveći ka Farskim ostrvima zalutao u gustoj magli na istočnim obalama Islanda i videvši gust sneg kako pada, nazvao ga Snežnom zemljom.
Nešto kasnije, švedski Viking po imenu Gardar prvi je oplovio ostrvo, pa se ono po njemu u tom periodu nazivalo Gardarovo ostrvo.
Današnje ime datira iz druge polovine IX veka, kada je vikinški moreplovac Vilgjerdarson, videvši ogromne sante leda, ostrvo nazvao Ledena zemlja.
Prema legendi, nazvao je ostrvo baš ovako da bi budući kolonisti mislili kako na ostrvu sem leda nema ništa drugo i kako ga ne vredi naseljavati.
Saobraćaj na ostrvu
S obzirom na geografski položaj, podrazumeva se da na ostrvu postoji aerodrom. Nažalost, ne postoje letovi iz Srbije, a ni oni iz Mađarske nisu direktni već uključuju presedanje.
Na Islandu postoji ukupno oko 13000km puteva, ali je tek nešto oko trećine asfaltirano, dok preostale dve trećine nisu.
Zanimljivo je da na ostrvu uopšte ne postoji železnica. U glavnom gradu, Rejkjaviku, ne postoji metro, niti tramvaji i trolejbusi, već samo gradski autobusi. Ako ste smešteni u blizini glavne ulice ovo vam neće predstavljati problem jer vam u tom slučaju prevoz ni ne treba.
Glavni oblik prevoza na ostrvu su automobili i zanimljivo je istaći da u Islandu na 1,5 stanovnika ide 1 automobil.
Šta videti na Islandu
Rejkjavik
Upoznavanje ostrva svakako počinje u prestonici Rejkjaviku. Važno je znati da je ovde prosečna letnja temperatura 10-15 stepeni, a zimi ne niža od -10 zbog uticaja Golfske struje. Naselje na mestu današnjeg Rejkjavika nastalo je još krajem IX veka, a samo ime grada na islandskom znači “dimni zaliv“ – zbog velikog broja gejzira i termalnih izvora koji isparavaju.
U arhitektonskom smislu, gradom dominira crkva Halgrimur, najviša i najimpozantnija građevina u prestonici, vidljiva je sa 20km udaljenosti. Građena je skoro 40 godina, a svojom jedinstvenom arhitekturom podseća na lavu koja preliva iz grotla vulkana. Sa osmatračnice crkve visoke 47m pruža se predivan pogled na grad.
Perlan, zanimljiva građevina sa staklenom kupolom u kojoj se nalazi restoran, je rezervoar iz kojeg se ceo grad snabdeva toplom vodom.
Harpa je koncertna dvorana u kojoj su smešteni islandski simfonijski orkestar i opera. Izgrađena je od gvožđa i staklenih panela, a u funkciji je tek od 2011. godine.
Svakako vredi poseti Nacionalni muzej Islanda, Nacionalnu galeriju i Muzej umetnosti, kao i prošetati glavnom ulicom za kupovinu – Laugavegur.
Kada je u pitanju obilazak ostrva, možete iznajmiti automobil u nekoj od rent-a-car agencija, ali imajte na umu da su neki lokaliteti prilično udaljeni i da svi putevi nisu asfaltirani. Alternativu pružaju turističke agencije, kojih u Rejkjaviku zaista ima mnogo. Razlike u ceni znatno variraju od agencije do agencije, a dešava se da vam za istu sumu novca jedna agencija ponudi obilazak 3, a druga 5 lokaliteta.
Plava laguna
Na samo 45 minuta od grada nalazi se spa centar Plava laguna. Kupanje u otvorenim geotermalnim bazenima neobično plave boje, sa temperaturom vode i do 39 stepeni dok spoljašnja temperatura može biti i 1 stepen, predstavlja pravu relaksaciju i uživanje.
“Zlatni Krug“
“Zlatni krug” je putanja koja obuhvata neke od najatraktivnijih prirodnih fenomena Islanda – vodopad Gulfos, gejzir Strokur i nacionalni park Tingvelir.
Nacionalni park Tingvelir je zbog svoje geološke specifičnosti pod UNESCO zaštitom. Neobičan vulkanski reljef obrazuje jedinstven prirodni rezervat. Tingvelir se nalazi na spoju severnoameričke i evroazijske tektonske ploče, pa je ovde bukvalno moguće zaroniti između 2 kontinenta.
Ako se upustite u ronilačku avanturu, ne očekujte susret sa čarobnim koralima i raznobojnim ribicama. Ovde obitavaju uglavnom samo alge, ali je zato voda najčistija na svetu. Sam park ima i veliki istorijski značaj, jer je na ovom mestu formiram prvi parlament – Alting, koji smo pominjali na početku.
Gulfos, ili “zlatni vodopad” u kanjonu reke Hvita, koji se stropoštava sa visine od 31m, jedan je od najlepših na svetu.
Strokur, jedan od najpoznatijih gejzira na Islandu, smešten je uz istu reku. Nekada je bacao vodu i do 60m u vis, ali je zemljotres blokirao njegov kanal i izvesno vreme nije bio aktivan. Otkopavanjem kanala 1963. godine gejzir je ponovo postao aktivan. Danas na svakih 6-10 minuta izbacuje vodu 15-20m u vis, a ponekad i do 40m.
Glečer Langjokul
Langjokul, ili u prevodu Dugi glečer, je drugi po veličini glečer na Islandu. Dugačak je 50km i širok 15-20km, sa najvišim vrhom na 1450m. Ovde je otvorena prva ledena pećina izvajana ljudskom rukom. Šetnja njenim tunelima i dvoranama nikog ne ostavlja ravnodušnim.
Pri ulasku u pećinu posetioci na svoje cipele moraju da stave krampone kako bi se bezbedno kretali. Kako se dublje zalazi u pećinu boje leda se menjaju od bele do neverovatno tamno plave.
Postoji mogućnost da se po glečeru provozate motornim sankama koje su predviđene za 2 osobe. Za upravljanje sankama je potrebna vozačka dozvola, a maloletnicima nije dozvoljeno da njima upravljaju.
Selo Vik
Ovo živopisno selo smešteno je na najjužnijoj tački ostrva. Na putu od Rejkjavika do Vika prolazi se kroz najbajkovitije predele Islanda. Nestvarnim deluje smenjivanje glečera, vulkanskih plaža i najneverovatnijih kamenih oblika. Vik je okružen visokim liticama i nalazi se u blizini vrlo neobične plaže Rejnisfjara sa crnim peskom.
Odavde se pruža pogled na oštre bazaltne stene koje izviruju iz mora. Legenda kaže da su to okamenjeni trolovi koji su ovde nekad živeli. Dok su pokušavali da izvuku svoje čamce na more uhvatilo ih je izlazeće sunce i pretvorilo u stene.
Vodopadi Seljalandsfos i Skogafos
Južni deo ostrva poznat je po velikom broju veličanstvenih vodopada. Jedan od njih je i vodopad Seljalandsfos koji u širini od 25m pada sa stene visoke 60m stvarajući nestvaran prizor. Deo je reke Seljalands koja se vodom snabdeva iz jednog od glečera. Na stenama oko vodopada stanište je našao veliki broj raznih ptica.
Na ušću reke Skogar nalazi se možda i najpoznatiji islandski vodopad Skogafos visok 62m. Ovde postoji strmo stepenište kojim se može popeti do platoa sa kojeg se pruža božanstven pogled na vodopad i južnu obalu Islanda.
Vulkan Hekla
Hekla je vulkan na jugu Islanda i jedan je od najaktivnijih. Deo je vulkanskog grebena dugog 40km, a svojom fizionomijom podseća na prevrnut čamac sa mnoštvom kratera. U poslednjem milenijumu imao je preko 20 erupcija i proizveo oko 8km3 lave, što je više od bilo kog drugog vulkana na svetu.
Zbog svega ovoga prate ga brojne legende. Evropljani su ga u srednjem veku nazivali “Vrata pakla”, smatran je putem koji vodi direktno u pakao i Judinim zatvorom, a neki i danas veruju da se za Uskrs na Hekli okupljaju veštice. U neposrednoj blizini vulkana nalazi se selo Tikviber, najstarije na ostrvu.
Posmatranje kitova
Glavno mesto za posmatranje kitova je gradić Husavik na severu ostrva, ali je moguće otići i na krstarenje do Trolaskagi ili stare luke u Rejkjaviku. Dok gledate ples orke, plavog ili grbavog kita obuzima vas neki čudan osećaj blagog straha i ushićenosti istovremeno. Najbolji period za posmatranje kitova je od aprila do septembra
Polarna svetlost
Ovo je jedna od glavnih atrakcija Islanda. U čudesnom spektru boja polarne svetlosti moguće je uživati gotovo na celom ostrvu, ali su posebno prvlačni prizori koje je moguće videti u nenaseljenim severnim i severoistočnim delovima ostrva.
U samom Rejkjaviku postoji mnoštvo parkova iz čijih neosvetljenih delova takođe može da se uživa u ovoj svetlosti, a postoji mogućnost da brodićem isplovite u gust mrak na pučini što prizoru daje neku čudnu notu mističnosti. Najbolji period za posmatranje polarne svetlosti je od septembra do marta.
Još nekoliko zanimljivosti o Islandu
Island je zemlja koja nema šume, a u gradskim parkovima ima više drveća nego u seoskim oblastima. Ako ste žedni, na Islandu se bez bojazni možete napiti vode sa reke ili vodopada, ovde je sva voda pitka. Ovde ljudi veruju u vilenjake i trolove, ne voze se javnim prevozom i strašno se uvrede ako njihove islandske konje nazovete ponijima.
Ovo je neverovatna zemlja neverovatnih ljudi u kojoj vulkani i glečeri vode borbu za prevlast. Sa svojim najaktivnijim vulkanima na svetu, koji proizvode najveću količinu lave I nešto više od 11% površine pod glečerima je u pravom smislu zemlja kontrasta I potpuno opravdano nosi naziv “zemlja vatre I leda”.
Nadamo se da smo vas ovim tekstom zainteresovali da posetite ovu malu zemlju punu neopisive lepote i očaravajućeg reljefa koji sve ostavlja bez daha. Ipak, koliko god mi pisali, pravu čar i dragocenost možete osetiti tek onda kada posetite Island uživo.
Autor teksta: Danica Utješinović
