Na krajnjem istoku Grčke, u vodama Egejskog mora, tik uz obale Male Azije smestilo se zeleno brdovito ostrvo Samos. Jedinstvenom prirodnom lepotom i dugom i bogatom istorijom privlači pažnju turista širom sveta.
Beskrajni vinogradi, rodni maslinjaci, plaže sa besprekorno čistom vodom, pitoreskna sela, mitologija, jedinstveni ukusi,… sve je to samo deo bogate ponude osmog po veličini grčkog ostrva.
Raskošna priroda glavni je krivac što je ostrvo tokom istorije više puta menjalo ime, a neka od imena su: Antemis (Cvetajuće ostrvo), Pituza (Četinarsko ostrvo), Drijuza (Ostrvo jelki), Kiparizija (Ostrvo čempresa).
Samos – Uopšteno
Dugačko 43 km i široko 19 km, ostrvo Samos zauzima površinu od oko 470 kilometara kvadratnih, od čega 70% čine planine, a samo 8% ravnica. Na Samosu se nalazi i jedna od najvećih planina u Egejskom moru sa najvišim vrhom od 1433 metra. Glavni grad ostrva je Vati, a mnogi ga zovu i Samos. Klima na ostrvu je sredozemna, a severoistočni vetar tokom letnjih meseci ovdašnje vrućine čini podnošljivim.
Najznačajnija grana privrede je svakako turizam koji je na ostrvu dobro razvijen, sa svom potrebnom pratećom infrastrukturom. Plaže su uglavnom šljunkovite. Zbog već pomenutog vetra, na plažama na severnoj strani ostrva talasi su skoro redovna pojava, a voda je ovde nešto hladnija nego na južnoj strani.
Za razliku od drugih grčkih ostrva, Samos obiluje vodom i ima kvalitetno zemljište, što uslove za razvoj poljoprivrede čini povoljnim. Najzastupljeniji poljoprivredni proizvodi su vino, maslinovo ulje, duvan i limun.
Samos – Istorija
Samos ima izuzetno dugu i bogatu istoriju. Smatra se da je bio naseljen još 3000. godine pre nove ere. U doba antike bio je značajan trgovački i pomorski centar i veoma poznat po svojoj crvenoj keramici visokog sjaja. Svoj vrhunac ostrvo je doživelo u periodu od 532 – 522. godine pre nove ere, za vreme vladavine Polikrata. Tokom Peloponeskog rata Samos je ratovao na strani Atine, protiv Sparte, što mu je kasnije dalo izvesne privilegije.
Osim Atine i Persije, čija se vlast nad Samosom smenjivala, ostrvom su na kratko vladali Egipćani, potom Rimsko carstvo, pa Istočno Rimsko carstvo, a 1550. godine postaje deo Osmanlijskog carstva. Iako je Samos 1821. godine izvojevao značajnu pobedu nad Turcima, po volji tadašnjih političkih sila ostaje u sastavu Turske sve do 1912. godine kada je, posle Balkanskih ratova, pripojen Kraljevini Grčkoj.
Za vreme Drugog svetskog rata ostrvo je bilo pod okupacijom italijanskih trupa, a 1943. godine. nemačke vazdušne snage su bombardovale gradove Vati i Pitagorio.
Velikani Samosa
Na Samosu su rođene mnoge značajne ličnosti iz sveta nauke i umetnosti čiji uticaj je i danas prisutan u njihovim oblastima.
Samos je postojbina jednog od najznačajnijih antičkih matematičara – Pitagore. Osim što se bavio matematikom bio je i veliki mislilac i osnivač pitagorejskog pokreta u čijim krugovima su žene izjednačavane sa muškarcima, a postojao je i izvestan stepen tolerancije prema robovima, što je u njegovo vreme bilo nezamislivo i nedopustivo, zbog čega je često proganjan.
Glavni suvenir na Samosu je Pitagorina čaša umerenosti i retko ko se odande vrati, a da nije kupio bar jednu. Čaša je namenjena za vino, a osmišljena je tako da dozvoljava sipanje do naznačenog nivoa. Ako bi neko pohlepno nasuo punu čašu, svo vino bi iz nje isteklo.
Ne treba izostaviti ni Aristarha, matematičara i astronoma koji je prvi argumentovano zastupao tezu o heliocentričnom modelu Sunčevog sistema.
Epikur, takođe rođen na Samosu, i njegova škola dali su značajan doprinos u razvoju filozofije. Zastupao je mišljenje da čovek treba da uživa u životu i zadovoljstvima koja mu pruži, težeći pri tom onim uzvišenijim i plemenitijim.
Roikos i njegovi sinovi Teodoros i Teleklis osnivači su Velike škole umetnosti i svrstavaju se među prve svetske umetnike. Njihova najznačajnija dela su Artemidin hram u Efesu i Herin hram na Samosu.
Čuveni basnopisac Ezop i istoričar Herodot takođe su rođeni na Samosu.
Mitologija
Mitologija je nezaobilazna u svim delovima Grčke, pa tako i na Samosu. Baš ovde, u blizini mesta Ireon, ili po nekima Herejon, rođena je Hera, boginja braka i zaštitnica žena i porodice i Zevsova supruga. Smatra se da su njih dvoje na Samosu proveli svoj medeni mesec koji je trajao 300 godina.
Prema Herodotu, na mestu Herinog rođenja bio je podignut najveći hram posvećen ovoj boginji u Grčkoj, sa 155 gigantskhih stubova, od kojih je do danas ostao samo 1.
Kako do Samosa?
Do Samosa je moguće doći avionom ili trajektom. Naše turističke agencije, koje u svojoj ponudi imaju Samos, nude aranžmane koji uključuju direktan čarter let do ovog ostrva. Međunarodni aerodrom Aristarh se nalazi u mestu Potokaki. Od glavnog grada Vatija udaljen je oko 15km, a od glavnog turističkog mesta Pitagorija samo 6km. Ukoliko put Samosa krećete u sopstvenoj režiji, potrebno je ranije rezervisati kartu.
Do Samosa se može doći i automobilom ili autobusom preko atinske luke Pirej ili preko Soluna, ali u oba slučaja putovanje dugo traje i prilično je naporno.
Saobraćaj i kretanje po ostrvu
Samos ima izuzetno dobru mrežu puteva koje je izgradila vojska. Turistička naselja su dobro povezana sa većinom plaža, kao i međusobno. Na ostrvu funkcioniše javni prevoz, ali se na njega ne treba uvek u potpunosti oslanjati, pogotovo kada su u pitanju poslednji polasci u toku dana.
Zbog konfiguracije terena i bujnog zelenila ostrvo je idealno za ljubitelje biciklizma i ovakav način obilaska pruža najpotpuniji doživljaj njegove lepote, a ujedno je i najjeftiniji. Iznajmljivanje skutera ili automobila je svakako skuplja varijanta, ali ovako dobijate na vremenu.
Cena iznajmljivanja skutera po danu se kreće od 20 – 40, a automobila 30 – 60 evra, u zavisnosti od termina vašeg boravka.
Ako vozilo iznajmljujete na više dana, cena po danu je niža.
Samos je trajektnim linijama dobro povezan sa okolnim ostrvima Hios, Ikarija i Patmos, kao i sa turskim gradom Kušadasijem.
Letovališta na Samosu
Pitagorio
Pitagorio je najrazvijenije turističko mesto na ostrvu koje je podignuto na ruševinama starog grada, a ime je dobio po čuvenom matematičaru Pitagori koji je ovde rođen. Mesto ima izuzetno dugu istoriju i smatra se da je još u VII veku pre nove ere bio najrazvijeniji grad na ostrvu. Raznolikim sadržajima danas privlači brojne turiste raznih životnih doba, ali i različitih interesovanja. Spoj antike i modernog doba ovde je vidljiv na svakom koraku.
Gradić je smešten na jugoistoku ostrva. Nezaboravan utisak na svakog posetioca ostavlja njegova luka puna malih ribarskih barki živih boja, ali i modernih jahti koje kao da se nadmeću svojom raskošnošću. Uz more se proteže šetalište sa brojnim tavernama i lokalima. Glavnu znamenitost šetališta predstavlja spomenik Pitagori u obliku pravouglog trougla, pri čemu on sam predstavlja jednu njegovu katetu. Šljunkovita plaža, duga nekoliko kilometara, pomerena je malo ka zapadu u odnosu na gradsko jezgro, dok u samom gradu postoje 2 manje šljunkovite plaže.
U samom gradu i okolini smešteno je najviše arheoloških lokaliteta na ostrvu, pa ne čudi što je od 1992. godine pod zaštitom UNESCO-a. Na brdu iznad grada nalaze se ostaci Polikratovog utvrđenja i gradskih zidina, ali i čuveni Eupalinov tunel iz VI veka pre nove ere. Tunel je dug 1036 metara i predstavljao je akvadukt koji je drevnom gradu Samosu obezbeđivao vodu. Zanimljivo je da je tunel kopan istovremeno sa 2 strane, a zahvaljujući preciznim proračunima arhitekte Epalina nije bilo greške u susretanju njegova 2 kraka baš u sredini brda.
U blizini tunela nalazi se Spiliani manastir, izuzetno lepe spoljašnjosti i neobične unutrašnjosti za koju se vezuju brojne hrišćanske, ali i antičke legende. Iz porte manastira, kroz bogato zelenilo kaktusa i čempresa, pruža se pogled na beskrajno plavetnilo Egeja i sam Pitagorio. Na samo 200 metara od manastira, nalaze se ruševine antičkog pozorišta koje je delimično adaptirano i na čijoj se pozornici i danas održavaju razne kulturne manifestacije.
Ostaci rimskih kupatila u neposrednoj blizini plaže i danas fasciniraju posetioce. Nekada su bila deo ogromnog modernog kompleksa zadivljujuće arhitekture, čiji su podovi bili ukrašeni mozaicima, a zidovi najfinijim mermerom.
Arheološki muzej u Pitagoriju čuva brojne eksponate iz doba antike, kao što su keramičke vaze, mermerne statue, mozaici, nakit,… Čovek se ovde izgubi u vremenu.
Najvažniji svedok novije istorije je zamak Likurgos Logotetis iz XIX veka. Neobičan u arhitektonskom smislu, sagrađen je u svrhu odbrane od potencijalnih napadača, a ime je dobio po vođi ustanka u borbi protiv Turaka. Nalazi se u neposrednoj blizini gradske crkve Preobraženja Gospodnjeg i nezaobilaznog motiva fotografija iz Pitagorija – Plave ulice. Sam naziv ulice već je uveliko opisuje. U njoj dominira plava boja do te mere da je čak i trotoar oslikan plavim pravougaonicima.
Vati
Vati je glavni grad ostrva, a mnogi ga nazivaju i Samos. Smešten je na severoistočnoj strani ostrva i predstavlja njegovu glavnu luku. Proteže se nekoliko kilometara duž obale ušuškanog zaliva, vešto krijući svoju lepotu od posetilaca koji mu prilaze sa mora. Duž dugog šetališta uz solidnu gradsku plažu smešteni su brojni restorani i kafići. Grad je izuzetno jednostavan za snalaženje, a uprkos ubrzanoj urbanizaciji usled razvoja turizma i dalje odiše tradicijom. Njime dominiraju stare crkvice, stepenaste ulice i male kuće tradicionalne arhitekture.
U centru grada smešten je Pitagorin trg oko kojeg su koncentrisane tradicionalne grčke taverne, suvenirnice i butici. Nedaleko od ovog trga se nalazi arheološki muzej Vatija, nezaobilazna destinacija ljubitelja istorije, gde vas čekaju interesantne priče o antičkim velikanima Samosa. Ovde se mogu videti mnogi eksponati, od praistorije do helenističkog perioda, među kojima je naimpresivnija statua kurosa visoka 5 metara. Inače, kurosi su mermerne statue mladića vajane u VI veku pre nove ere, čija veličina je 3 do 4 puta veća od prirodne. Najveći očuvani kurosi izvajani su za vreme Polikrata upravo na Samosu.
Pored muzeja je crkva svetog Spiridona koja za ostrvljane ima poseban istorijski značaj jer je na tom mestu doneta odluka o ujedinjenju Samosa sa ostatkom Grčke. Podjednako je lepa spolja i iznutra. Drveni ikonostas koji se danju čini pomalo taman, uveče pod svetlom mnoštva sijalica raskošnog lustera deluje pozlaćeno i ostavlja sasvim drugačiji utisak.
U gradu se nalazi i muzej vina gde vas osim zanimljivih priča čeka i degustacija. Vina sa Samosa, koja se nazivaju i vinom Bogova, nadaleko su poznata i osvajaju prestižne nagrade širom sveta.
Karlovasi
Karlovasi je smešten na severozapadnoj strani ostrva. Drugi je po veličini grad na Samosu i druga po značaju luka, a zbog univerziteta ovde je živahno tokom cele godine. Ovde je ranije bila razvijena kožarska industrija, proizvodio se duvan i izrađivala kvalitetna keramika. Danas o tome svedoče muzej kožarstva i Folklorni muzej. U gradu i njegovoj užoj okolini nalazi se veliki broj crkava čiju su izgradnju finansirali ovdašnji bogati industrijalci i brodovlasnici, a priroda je u ovom delu ostrva možda i najlepša.
Zapadno od grada, na udaljenosti od oko 3km nalazi se plaža Potami. Za razliku od mnogih u ovom delu ostrva do kojih je moguće doći isključivo brodićem, do ove plaže se veoma jednostavno dolazi kopnenim putem. Plaža je šljunkovita, a uz poručeno piće u baru, ležaljke i suncobrani se ne naplaćuju. Voda je ovde kristalno čista, ali je ponekad prilično vetrovito.
Od plaže postoji peščana staza koja kroz šumu vodi u brdo do Potami vodopada. Mnogi ove vodopade nazivaju i Karlovasi vodopadi, pa neka vas to ne zbuni, reč je o istim. Uzbrdica do vodopada je umerena, a staza je veoma jednostavna za savladavanje. Ovi vodopadi formiraju 2 jezerceta neverovatno čiste vode u kojima se možete osvežiti posle pešačenja.
Na putu do vodopada je vizantijska crkva iz XI veka posvećena Preobraženju Gospodnjem, koju vredi posetiti ako ni zbog čega drugog, a onda zbog poštovanja prema njenim godinama. Skrivena u zelenilu severnih obronaka brda Kerkis, ona ponosno broji vekove, prkoseći zubu vremena i istoriji. Uskom planinskom stazom za samo nekoliko minuta od crkve se može doći do ostataka starog venecijanskog utvrđenja, što ljubiteljima ruševina svakako preporučujemo.
Ako od Karlovasija krenete krivudavim, brdovitim putem ka unutrašnjosti ostrva, posle 3km dolazite do manastira svetog proroka Ilije. U sklopu manastira se nalazi jedna od najlepših crkvi na ostrvu sagrađena 1739. godine. Njen stari freskopis nije odoleo vremenu, ali ostaci koji i danas postoje svedoče o njegovoj lepoti. Drveni ikonostas na kojem su neke od ikona posrebrene, delo je majstora sa ostrva Hios. Na sredini poda crkve nalazi se mermerna ploča sa uklesanim dvoglavim orlom, lobanjom i ukrštenim kostima, a smatra se da su ovde sahranjena dvojica monaha koji su početkom XVII veka ovaj manastir osnovali u brdima Samosa.
Kokari
Na severu ostrva, u podnožju brda Karvouni smestilo se tradicionalno grčko ribarsko selo Kokari. Mesto se razvilo uz istoimenu dugu šljunkovitu plažu koja je jedna od najfotografisanijih na ostrvu. Ova plaža je omiljena među turistima zbog velikog broja sportskih aktivnosti koje su dostupne.
U centru Kokarija se nalazi marina sa usidrenim ribarskim brodićima odakle uske popločane uličice, pune taverni, suvenirnica i prodavnica lokalnih proizvoda, vode ka unutrašnjosti mesta.
Potokaki i Ireon
Potokaki se nalazi samo 2km zapadno od Pitagorija, a ovde su smešteni neki od najlepših hotela na Samosu. Mesto je malo i pogodno za ljubitelje mirnog odmora. Krasi ga plaža sa sitnim šljunkom koja se proteže duž celog mesta.
Ireon je takođe malo mesto, smešteno 8km zapadno od Pitagorija, poznato je po ostacima čuvenog Herinog hrama i predstavlja najposećeniji lokalitet na ostrvu. Odlikuje ga nekoliko manjih šljunkovitih plaža sa brojnim tavernama u kojima se služi sveža riba i lokalni specijaliteti.
Šta još posetiti na Samosu?
Slikovita planinska sela
Na Samosu postoje 34 sela, svako lepo na svoj način. Teško ih je sva opisati u jednom tekstu, pa izdvajamo samo ona najinteresantnija.
Maratokampos je seoce izuzetnog šarma, smešteno na jugozapadnoj strani ostrva. Zbog belih kuća koje u njemu dominiraju podseća na mesta sa Kiklada. Izgrađeno je u podnožju brda Kerkis i ima oblik amfiteatra. Zapanjujući pogled koji se odavde pruža seže do ostrva Fourni i Patmos, a za izuzetno vedrog vremena čak i do Kalimnosa i Lerosa. Kuće su izgrađene jako blizu jedna drugoj zbog čega njegove ulice podsećaju na lavirint. Ovakav stil gradnje bio je jedan od načina odbrane sela od gusarskih napada. Ovde se proizvodi kvalitetan sapun i ulje od masline. U blizini sela nalazi se Pitagorina pećina za koju se smatra da se Pitagora u njoj krio od Polikrata koji ga je progonio zbog njegovih naprednih ideja.
Manolates je tradicionalno selo smešteno na severu ostrva, u podnožju brda Karvounis. Njegove glavne karakteristike su izobilje vode, bujna vegetacija, dobro očuvane tradicionalne kuće i fantastičan pogled ka moru. Selo je dobilo ime po prezimenu Manolas koje je nosila prva porodica koja se ovde naselila. Lokalno stanovništvo se uglavnom bavi vinogradarstvom, pa ovde možete probati različite vrste kvalitetnih domaćih vina.
Vourliotes se nalazi na severu ostrva, u predivnom okruženju borove šume i vinograda. Slikovite uske ulice i dobro očuvane, tradicionalne kuće jednostavne arhitekture čine ga privlačnim za turiste. Na oko 2 kilometra od ovog sela nalazi se manastir Vronta, najstariji na ostrvu.
Mitilini je selo u centralnom delu ostrva. Jedno je od najznačajnijih i najnaseljenijih. Šetajući uskim ulicama sela koje polaze od glavnog trga, prolazite pored slikovitih kuća i prelepih crkava koje datiraju s početka XVII veka. Lokalno stanovništvo se bavi vinogradarstvom i uzgojem duvana. Najznačajnija znamenitost u selu je Prirodnjački muzej Egeja gde možete videti razne eksponate, od prepariranih životinja i raznih fosilnih ostataka do narodnih nošnji karakterističnih za Samos.
Pirgos se nalazi u centralnom delu ostrva, u veoma prijatnom okruženju, pored reke Amfilisus. Ovo je najveće selo na ostrvu, sa značajnom proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda, prvenstveno meda, ulja, kvalitetnog vina i drveta. Zbog dosta tekućih voda u ovom području, u okolini sela se nalazi dosta vodenica od kojih su neke uključene u projekat obnove. Poseban šarm selu daju kuće sa kamenim podovima, balkonima od lakih materijala i spoljašnjim stepeništima, bogato ukrašenih cvećem.
Crkve i manastiri
Na Samosu ima preko 1000 manastira, crkava i kapela. Njihova glavna karakteristika su svetlo plava kupola i beli ili kameni zidovi.
Najznačajniji manastiri koje treba posetiti su manastir Vronta, najstariji manastir na ostrvu koji se nalazi u blizini Kokarija, zatim manastir Agia Triada i manastir Timios Stavros u blizini Pitagorija i manastir svetog proroka Ilije u blizini Karlovasija.
Od crkava izdvajamo crkvu svetog Nikole u Kokariju kao najveću na ostrvu, crkvu svetog Spiridona u Vatiju zbog njenog istorijskog značaja, vizantijsku crkvu Preobraženja Gospodnjeg iz XI veka u Potamiju i Pitagorinu crkvu u blizini Pitagorine pećine.
Plaže na Samosu
Većina plaža na Samosu su šljunkovite, a najlepše se nalaze u severozapadnom delu ostrva.
Megalo Seitani
Megalo Seitani i Mikro Seitani su predivne plaže upravo u severozapadnom delu. Do njih se dolazi uglavnom brodićima koji kreću iz luke u Karlovasiju. Raskošno plavetnilo mora i pomalo divlja lepota njihova su glavna karakteristika. Plaže su sačuvale svoj originalan prirodan izgled i na njima nema nikakvih ugostiteljskih objekata, pa se posetiocima preporučuje da ponesu barem vodu.
Lemonakia
Na severu ostrva, od Kokarija ka Karlovasiju, ređaju se jedna za drugom plaže Lemonakia, Tsamadu i Tsambou. Sve su uređene i veoma posećene. Voda je kristalno čista, ali prilično hladna i sa talasima tokom vetrovitih dana.
Livadaki
Plaža Livadaki se nalazi u blizini Vatija, sa njegove istočne strane. Jedna je od najlepših plaža na Samosu, sa tirkizno plavom bojom vode. Plaža je šljunkovita, ali je u vodi sitan pesak i dubina se postepeno povećava, pa je pogodna za porodice sa malom decom. Plažni mobilijar je ovde besplatan, a cene hrane i pića u obližnjem baru su sasvim pristojne.
Psili Amos
Plaža sa imenom Psili Amos postoji i na jugozapadnoj i na jugoistočnoj strani ostrva. Obe su sa sitnim peskom, a ova na jugoistočnaj strani posebno je interesantna zbog blizine Turske, jer se u zoru može čuti kukurikanje turskih petlova.
Kaladakia
Kaladakia je plaža u simpatičnoj maloj uvali punoj neobičnog kamenja i otvora u stenama. Nalazi se na južnoj strani ostrva u blizini Maratokamposa. Lako je dostupna, uređena i sa kristalno čistom tirkizno plavom vodom.
Samos – Krstarenja i izleti
Lokalne turističke agencije u svojoj ponudi imaju nekoliko krstarenja do obližnjih ostrva, ali i do Turske. Međutim, uz malo volje i sami sebi možete organizovati krstarenje po vašoj meri i ukusu.
Iz luke u Pitagoriju svakodnevno polaze brodići do ostrva Samiopula koje se nalazi sa južne strane Samosa. Ovo je nenaseljeno ostrvo i ovde se dolazi samo zbog kupanja u istoimenom zalivu. Voda je topla i čista, idealna za kupanje i ronjenje. Na plaži postoje besplatni suncobrani, ali nema barova niti kafića, pa je poželjno poneti sa sobom vodu i nešto od hrane.
Odlazak do arhipelaga Fourni takođe može biti zanimljiv. Na ostrvima postoji nekoliko manjih naseljenih mesta čiji stanovnici se uglavnom bave ribolovom. Nekada su su ovde skrivali gusari zbog lavirinta stena koje čine njegov reljef.
Možete posetiti i Ikariju koja je možda malo nepravedno turistički zapostavljena. Ovo je zeleno ostrvo prelepe prirode, poznato po svojim termalnim izvorima, prelepim plažama na severu, tamno crvenim vinima i dugovečnosti svojih stanovnika.
Ostrvo Patmos ne biste trebali propustiti. Ovde se nalazi manastir svetog Jovana Bogoslova i pećina Apokalipse, u kojoj je on, kako predanje kaže, pisao svoje istoimeno delo.
S obzirom da je Turska samo par kilometara udaljena od Samosa, možete otići u šoping do Kušadasija ili, za ljubitelje istorije, na organizovan izlet do Efesa.
Nadamo se da ćete uživati u poseti ovom ostrvu i da ćete naći pravu meru između Epikurovog učenja o uživanju i Pitagorine umerenosti kako bi iskustvo bilo potpuno.
Autor: Danica Utješinović
